Skip to content →

Kopenhaška interpretacija

Hajzenbergov princip neodređenosti kaže da se neke stvari u prirodi ne mogu nikada tačno saznati. Što se više trudimo da saznamo gde se neka čestica nalazi, to ćemo manje znati koliko brzo i gde ide. Upravo je neodređenost u centru drame “Kopenhagen” Majkla Frejna.

Verner Hajzenberg, poznati atomski fizičar i šef nacističkog nuklearnog programa, posetio je 1941. svog mentora Nilsa Bora u okupiranom Kopenhagenu. Posle večere su izašli u šetnju i iznenada se posvađali. Tema razgovora je ostala nepoznata, tačnije – neodređena.

Drama se odvija u zagrobnom životu gde Bor, njegova žena Margaret i Hajzenberg pokušavaju da rekonstruišu šta se stvarno tada desilo. Kroz njihov razgovor saznajemo kako je Hajzenberg došao u Dansku. Čujemo o njihovom zajedničkom radu i o Hajzenbergovom neuspešnom pokušaju da napravi nuklearni reaktor tokom Drugog svetskog rata. Ali kada dođu do večere, sećaju se samo da su ćutali. “Još jednom…” i priča kreće ispočetka.

Svaki put kada dođu u slepu ulicu, pokušavaju iznova da shvate šta se desilo. Gledaju događaje iz drugih uglova. Stavljaju akcente na različite stvari. Upravo u ovim različitim verzijama se krije neodređenost. Ako važi za sve u kosmosu, zašto ne bi važila i za ljudsko sećanje?

Kao i “Fizičari” i “Slučaj Openhajmer”, “Kopenhagen” se bavi etikom naučnog poziva. Ako nešto možemo, da li i treba to da uradimo? Smemo li uopšte raspravljati o nekim stvarima? Frejn u sukob odanosti otadžbini i odanosti čovečanstvu uvodi i odanost prijatelju. Kako postupiti kada prijatelj mesečarski hoće da nanese štetu čovečanstvu, našoj otadžbini, ali i samom sebi? Kako postupiti kada znamo da je naša zemlja postala nešto strašno, ali može da ponovo bude razorena?

Frejn postavlja nesigurnog Hajzenberga u Nemačkoj naspram Bora koji je gledao kako mu se sin davi. Da li je bolje ostati na brodu i sa njega pokušati da se spasi sina, ili treba da skoči u nemirnu vodu i rizikuje i svoj život?

Posle rata Hajzenberg je izopšten baš zato što nije napravio atomsku bombu i njegova strana nije pobedila. Dok su ljudi kao Hajdeger profitirali na Hitlerovoj vlasti, Hajzenberga su optuživali da predaje jevrejsku, umesto arijevske fizike. Na kraju rata američki projekat Menhetn je slavljen kao uspeh baš zato što je doneo ono što Hajzenbergov nije – smrt stotina hiljada ljudi i početak atomskog doba.

Prisutna je i žal za “zlatnim vremenima” kada su Bor i Hajzenberg radili zajedno. Obojica se sećaju kada je ceo svet čekao mišljenje Kopenhagena o naučnom otkriću. Naspram toga je nesigurna, neodređena sadašnjost koja svakog trenutka može da stavi tačku na njihov odnos.

Kopenhaška interpretacija, sistem koji su stvorili Bor i Hajzenberg, kaže da nije bitno šta se zapravo dešava u kvantnoj mehanici. Matematika nam daje konačne rezultate i naše je da ih prihvatimo. Čestica jednostavno može da bude na dva mesta u isto vreme i nema smisla pitati: “Zašto?” Frejn se igra sa ovim stavom. Iako nikada nećemo pouzdani saznati šta se desilo, on uporno pita: “Zašto je Verner Hajzenberg posetio Nilsa Bora u Kopenhagenu 1941?”

Published in Knjige

Comments

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Scroll Up